Andrla Liviusu Pavlovu Kudzi Medjunarodna nagrada za multikreativnost "Branko Andric Andrla" Liviusu Pavlovu Kudzi

Andrla Liviusu Pavlovu Kudzi

Medjunarodna nagrada za multikreativnost "Branko Andric Andrla" Liviusu Pavlovu Kudzi

Medjunarodna nagrada za multikreativnost "Branko Andric Andrla" ustanovljena je prema ideji i na inicijativu knjizevnika Stojana Simica Krpice ,uz podrsku i u saradnji sa mr Jovanom Mihajilom i mr Nerom Rikic-Legac u cilju razvijanja multikreativnosti i o znaku postovanja i secanja na multikreativnog umetnika Branka Andrica Andrlu..Nagrada je prestizna i sami dobitnik bira sledeceg dobitnika.Nema ziriranja ni lobiranja. Proslogodisnji dobitnik Vladimir Nedeljkovic je kao prvi dobitnik Andrline nagrade izabrao Livijusa Pavlova Kudzu kao drugog dobitnika.




ISTERIVANJE BESNIH GLISTA
Neki ljudi prosto strce i ne pristaju na kompromise po pitanju onoga u sta veruju i iskreno vole. Banatski trougao u svom pupku, na lokaciji poznatoj kao Banatsko Novo Selo, skriva carstvo pulina gde se ukrsstaju razlicite kulture i duhovne energije. U takvom prostoru stasavaju kreativne licnosti kakav je Livius Pavlov, poznatiji kao Kudza, Mr.Spiral i Moldovan rodjen 27.07.1967.
Nemam mnogo secanja iz najranijeg perioda, mada kako vreme protice sve cesce mi se vraca film. Voleo sam da majstorisem od malena. Majka me je grdila, jer sam stalno rasklapao i sklapao bicikl. Otac je bio majstor, pa sam pored njega ucio da popravljam motore. Bio sam odlican u skoli, mada sam verovatno imao dosta protekcije pola familije mi je radilo u prosveti, evo i supruga Vesna je prosvetar, sudbina – iskreno }e Livius.

Muzika je oduvek prisutna u njegovom svetu. Stevan otac poznatiji kao Orkes je svirao klarinet i saksofon. Majka Elena dovodila je pevaljke kuci i lumpovala do zore. O otkrivanju svojih muzicih afiniteta kaze:
– U petoj godini sam trazio da mi kupe gitaru. Stalno sam je svirao. U Skoplju sam se zalepio za prodavnicu instrumenata i nisam hteo da se maknem dok mi ne kupe violinu. Posle prelazim na harmoniku. Isao sam kod Petra Zenara, vrsnog umetnika koji svira preko pola veka, voleo sam da ga gledam dok svira i peva. On me je nauccio dosta pesama i deo tradicije rumunskog naroda Banata sam upoznao zahvaljujuci bass njemu.
Pravi strujni udar, od kog mu je kosa skocila u vis i postala sarena, dozivljava ’78. kada anarhicni talas u vidu ploce „Sex Pistolsa” dolazi do njega.
– Tada je bilo gotovo. Tri dana sam slusao tu plocu i skakao po sobi. Kupujem rucno radjenu elektriccnu gitaru i pravim bend. Okolina je bila zgrozena mojim izgledom i sukob je bio tu. Istomisljenika nalazim u Zoranu Jovicu - Djavolu. Mladi su tada bili dugokosi hipici, a mi natapirani ofarbani klinci. Odlazimo na koncerte u Beograd. Gledamo prve nastupe „Katarine II” i „Discipline”. Prvu svirku smo imali ’83. kao „Tri akrobata”. Trazzili smo svoj izraz. Muziccka istrazivanja su nas vodila do rege, ska, fanki i elektronskog zvuka – isticce Kudza.
„Napred u proslost” nastaje ’84. Sastav cine: Dicke bas, koga je zamenio Mate nakon par meseci, Djavo bubanj i Kudza gitara i glas, a u oktobru su otprasili prvu svirku.
– Protestvovali smo protiv sistema (olicenog u miliciji), socijalne bede i svih vidova nepravde s kojima smo se susretali. Roditelji su me oduvek podrzavali. Danju sam radio u radionici, kada nisam u skoli, a svako vece sam svirao. Sve sto radim - radim do maksimuma, pa smo ludacki mnogo vezbali. Nastupali smo svakog vikenda. Bendu se “85. prikljucio Nandor Ljubanovic kao tekstopisac i kreativac – govori Pavlov o uzletu proslosti.
Posle dve godine usmerenog u Pancevu upisao je massinsku u Zemunu. Skolske sate provodi kod bioskopa “Kozara” i „20. oktobar” gde su se okupljali pankeri i cudaci. Vojni rok “87.- “88. odsluzzio u Crnoj Gori, gde kuva i popravlja kamione. Lezzao je u vojnom zatvoru sedam dana zbog delovanja protiv sistema.
– Kada su se ’88. vratili Djavo i Mate iz JNA odlazimo u studio „Aquarius” da o svom trosku snimimo prvu plocu. Pre toga je Nandor na kasetama odstampao „Majko Jugoslavijo ne dam da mi seku pupcanu vrpcu”. U to vreme smo imali poziv da se preselimo u San Francisko (nedeljama smo bili na njihovoj top listi). “88. nastupamo na POK-u i dobijamo nagradu za muziccke inovacije „Ritma srca”, a ’89. nastupamo u revijalnom delu Omladinskog festivala u Subotici. Album „Napred u prosslost” “89. je izdala Muziccka omladina Panceva. Ubrzo izbacujemo i „Ssta je video duh iz zelene boce?” “90. „Mesecokret” izlazi “91. Po plocce smo issli u Zagreb sedam dana pred zatvaranje autoputa. Imali smo zakazanu turneju po Sloveniji, gde su nasu muziku dobro kapirali – opisuje kraj jedne progresivne etape.
Uprkos ratnom ludilu i dalje nastupaju i snimaju albume: „Carstvo pulina” “93. i „Isterivanje besnih glista” “95. U dva navrata gastarbajtuje u Nemacckoj, radi u kuhinji i skuplja lovu za snimanje ploce.
– U to vreme krecce da zzivi „AUT” kome se prikljuccujemo. Sviramo uglavnom za sebe i drusstvo. Poccinje druzenje sa Zografom. Snimamo materijal na Radio Novom Sadu, gde saradjujemo s Jan Ssassom. Dve nedelje pred snimanje „Besnih glista” mi umire otac. Danas sam svestan koliko taj album zvuci drugaccije. Obavljujemo „Svaki covek treba da…”, kao i „Banatski trougao” “97. koji smo snimili uz veliku podrssku i razumevanje Joce Adamova. Odrzzali smo gomilu koncerata po Srbiji. Izdali smo audio fanzin „Beli zec” “97. Nandor izlazi iz benda “97. i aktivira se u „Pokretu za mir”. Mate je otisao dve godine pre njega, pa se na poziciji basiste promenilo visse dobrih muzi~ara. „Da li verujess u ccuda?” izlazi uoci bombardovanja “99. Svirali smo kojekuda. Stampao sam i slao diskove pod sirenama. Od tada sve redje probamo i sviramo, ssto nagovestava kraj benda – zakljuccuje Kudza.
Joss ’97. zavrsava ozbiljan privatni kurs kod prof. Karaklajica za tonskog snimatelja, a sve u cilju odlaska u Minhensku sskolu produkcije. Ekonomske uslove je savladao, ali gvozdena vizna vrata nikako nije mogao da otvori. Objavljuju kompilaciju „Oslobadjanje zzivotne energije” 2000. i album sa nastupa iz 2002. godine: „Koncert za dobro vecce i laku noc”. Od ’98. uccestvuje u „Kuhinji”, gde se Pavlov stripovski izrazzava kroz lik Mr.Spirala. “99. je izdao svoj za sada jedini strip “Ljubav”. 2002. poccinje da organizuje izlozbe stripova o cipelama po prodavnicama, bilbordima i radionice gde se oslikavaju cipele. To radi izmedju ostalog narednih pet godina.
– Aktivnosti vezane za svet stripa su mi donele nove ideje, pa posle boravka u Gracu 2005. gde je premijerno prikazan “Grad occiju” osnivam „Radioaktivno”, radionicu za multimediju. Pokusavam da ujedinim razliccite kreativne likove i da se uz malo novca i dobre ideje urade kvalitetne stvari. Objavljujemo albume Nupa, prvi Tubacina i Weirdcopa, jednu knjigu, kreiramo muziccke spotove i produciramo. Na Egzitu 2005. promovisemo radionicu koja je trenutno u stanju mirovanja – kaze Livius.
Uradio je dva animirana filma „Grad occiju” 2004. i „Neonski lepak” 2005. a po njima i radio drame. “Zzivot je pun misterija” 2007. je desetominutni film posvecen jednom lepom periodu u mom zivotu – kaže Mr.Spiral. Napravio je album semplova „Moldovan” 2008. i `eli da ga uzzivo odsvira. Sa suprugom planira nastupe sastava „Wekant” koji izvodi srednjevokovnu muziku. 2009. osniva ”Jump in” i krece u snimanje prvog albuma, ciji je radni naslov KUDA IDE OVAJ SVET.






Nagrada ce biti dodeljena u organicaziji Scene svih kreativnih 27.9.2009.godine u 19 sati u Muzeju strane umetnosti u Dunavskoj ulici 29 u Novom Sadu uz opdgovrajuci program.